Iako je Srbija spremna za otvaranje poglavlja 23 i 24, slučajevi poput rušenja u Savamali nas kandiduju za prekidanje pregovora o članstvu u EU, istaknuto je na konferenciji prEUgovora.

Napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 se iz dokumenata mora preneti i u praksu

Srbija je napravila izvestan napredak u pojedinim oblastima koje se tiču poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Evropskom unijom, ali je u sprovođenju politika većina problema i dalje prisutna, zaključak je predstavljanja šestog nezavisnog izveštaja koalicije prEUgovor održanog 20. maja 2016. godine u Medija centru u Beogradu.

Postavljen je solidan okvir za početak pregovora sa Evropskom unijom i poglavlja 23 i 24 treba što pre da se otvore, rekao je urednik izveštaja Milan Aleksić iz Centra za primenjene evropske studije.

Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je kao pomake u poglavlju 24 navela novi zakon o policiji, izradu prve procene organizovanog kriminala po Eurpolovoj metodologiji koja još nije zaživela, kao i dobar odnos Srbije prema migrantima, iako se sada postavlja pitanje da li ima kapacitete i mehanizme za njihovu integraciju.

Međutim, Srbija nekim svojim postupcima dovodi u pitanje otvaranje tih poglavlja, istaknuto je na skupu.

„Slučaj Savamale baca loše svetlo na sve dobro što je urađeno u policiji proteklih godina i pokreće pitanje da li je policija servis građana ili servis političara. Suština reforme sektora bezbednosti je upravo u raskidanju klijentskog odnosa između politike i sektora bezbednosti“, naglasio je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.

On je rekao da se, kada je reč o ljudskim resurima kao cilju reforme, postavlja pitanje integriteta, odnosno zašto niko u komandnom lancu nije odbio da postupa po nezakonitom naređenju. Ovaj slučaj je ukazao i na nedovoljnu autonomiju Sektora unutrašnje kontrole, ocenio je izvršni direktor BCBP.

Vedeizacija i netransparentnost koče reformu javne uprave

Petrović je kao značajan problem reforme policije ocenio i „vedeizaciju“ tj. činjenicu da se prečesto na ključne funkcije imenuju vršioci dužnosti umesto da se pristupi profesionalizaciji. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ukazao da je ta pojava raširena praksa u javnom sektoru. 

„Problem takozvane vedeizacije se javlja i u slučaju javnih preduzeća. Prema nekim analizama, u državnoj upravi 60 odsto mesta takozvanih ‘službenika na položaju’ nije popunjeno po zakonu već su postavljeni vršioci dužnosti“, rekao je Nenadić i dodao da se zakoni radije menjaju nego primenjuju.

Ivana Jeremić iz Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) predstavila je tri istraživačke priče koje se tiču poglavlja 23 i 24. Izrazila je zabrinutost zato što je izostala zvanična reakcija srpskih institucija u slučaju Panamskih dokumenata.

„Iako je to bila tema za sve evropske političare i pored toga što pojedine firme iz Srbije koriste sistem ofšor kompanija, srpska vlast se nikada nije oglasila po ovom pitanju. Srbija ne može izbeći to pitanje kao zemlja na putu evrointegracija, jer Evropska unija već preduzima korake kako bi regulisala taj problem crne liste poreskih rajeva“, kazala je ona.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra istakla je kako se u Srbiji stalno dešava nešto vanredno što skreće pažnju od običnih i životnih stvari kao što je rodna ravnopravnost.

„Među 107 prioritetnih ciljeva prethodne Vlade nema ni jednog cilja koji se odnosi na žene, rodnu ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje. Takođe, novac na planu rodne ravonpravnosti i ljudskih prava nije trošen transparentno i nije moguće utvrditi kolika su finansijska sredstva izdvojena za mere koje ciljaju na eliminaciju diskriminacije žena “.

Galerija